Roze - poze

  Moja starija kćerka obožava da vreme provodi na podu. Igranje, crtanje, gledanje crtaća, sve te aktivnosti realizuje upravo s poda. Razmišljajući kako da pod učinim toplijim mestom kupila sam Dormeo tepih. Mogla sam da odahnem čitavih nekoliko dana jer kad je prošlo oduševljenje nekako se ta mala guza uvek smesti baš tik uz njega ali ne i na njega. Tako da sam i ove godine oštrikala jedan duži džemperić.

  Kada sam počela da ga radim, buduća vlasnica je toliko bila razočarana bojom, da sam u nekom momentu rad skinula sa igala, siva boja za devojčicu?! moju Rozaliju?! šta mi bi! Pošto zbog bebe nemam baš mnogo vremena, a ovaj rad mi nije to ni zahtevao, deblje igle, sve ravno, vratila sam se štrikanju. Kako sam prilazila kraju, ipak sam odlučila da malo oplemenim to sivilo i izvezla sam sovicu na opšte oduševljenje moje dušice.
  Pošto sam sada mama dva deteta, to je i bebili dobila svoju vesticu. Praktična, slatka, laka za izradu, Dropsov model koji sam zapazila mnogo pre nego što sam dobila bebirončicu.

Moja terasa

  Popločavanje terase biber crepom početo još prošle godine nije do kraja izvedeno onako kako sam se nadala... Prošloga novembra moj dragi je poželeo da fuguje crep koji je bio prethodno zalepljen za podlogu. Ni vreme a ni moj trudnički stomačić nam nisu išli na ruku, ali odluka je pala - biće završeno pre snega. Tako smo mi tog devetog novembra počeli sa fugovanjem. Kratak dan i zima su nas naterali da brzo završimo, samim tim i napravimo dosta grešaka od kojih je najveća bila ta što smo koristeći mlaz vode na pojedinim mestima napravili rupe u fugama. Zbog niske temperature voda se zadržala duže  tako da je i dodatno produbila naš problem. Kada je došlo lepo vreme pokušali smo da ispravimo stvar tako što smo popunjavali rupe cementnim mlekom, a izbočine šmirglali, međutim i dalje to prilično neuredno izgleda. Na kraju smo pod premazali firnajzom, što mu je dalo tamniju nijansu.

Gospodin Meda

Jedno putovanje do mojih roditelja bilo je dovoljno da se rodi nova pletačka ideja. S ciljem da odmorim ruke pošla sam na vikend bez igala. Međutim, nisam očekivala da ću tamo naići na nove addi igle od 3mm i konus Alisinog prediva, tzv. lemswool. Nisam odolela, prvobitna ideja je bila da namotam klupče vune, pa kad stignem kući da smislim nešto. Kada sam namotala rešila sam da probam jer je vuna mekana, što baš i nije karakteristika lemswol - a, bar iz mog iskustva. Kada sam počela pomislila sam da bi mogla baš i kapu za moju princezu da uradim, ali je bila suviše mala, a i boja mi nije odgovarala za kapu, i tako krenuh da radim prsluk, koji je igrom slučaja, jer sam kasno počela da ga strukiram, izrastao u haljinicu. Kako sam imala ove sjajne dugmiće setila sam se da sam u nekim starim novinama imala šemu za vez sa medvedićima. Negde pred kraj rada, a kako nisam mogla dočekati sam kraj, počela sam uporedo da vezem i da završavam rad, što je bilo moguće jer sam počela da pletem odozdo, pa u krug. Šema je bila prevelika tako da veći deo slike fali, ali i ovako se sve savršeno uklopilo. Prezadovoljne smo i ja i ponosna vlasnica, i s obzirom da mi je ovo prvi poduhvat ove godine, nadam se da će i ostali biti ovako dobri :-)

Čekajući leto ...

Veliki planovi za ovo leto pali su u vodu, koje ruku na srce ove godine nije manjkalo, a zbog koje i većina planova nije realizovana. Čekajući tople dane ( bez kiše, naglašavam ) dočekala sam i kraj avgusta, jedva uspevši da operem/osušim tepihe, a ostali radovi će izgleda sačekati neko lepše vreme. Međutim, jednu ideju sam morala realizovati a to je popločavanje terasice biber crepom. Naime, kada se voda posle poplave povukla iz naše bašte, sa sobom je odnela i veliki deo nekog crepa, čije poreklo ne znam, ali bio je ovde kad smo se doselili. Možda je materijalna šteta bila velika, ali duhovna korist za mene ogromna, jer sam spazila gomilu biber crepa koja je preostala, a vešto se krila, i naravno odmah sinuše ideje ... Zbog ograničenog broja crepa morala sam i da ograničim planove na popločavanje terase. Vreme mi baš i nije išlo na ruku jer je trebalo ošmirglati stotinjak crepova, za šta mi je trebalo prilično vremena ali uspela sam. Kada sam završila s tim delom, nastavak radova prekinut je odlaskom na more... Po povratku sam se uhvatila posla , tj. ne baš ja, ja sam bila samo šegrt, moj muž i njegov deda su izlili košuljicu, ako se to uopšte tako zove, da bi napravili prirodan pad i utisnuli crepove u nju. Sada čekam da se malo prosuši da bismo postupak ponovili i na stepeništu, pa onda fugovanje, pa farbanje....Ovako izgleda stvar u ovoj fazi :

Dok sam čekala pravi trenutak, stigla sam da prefarbam jednu stolicu :
pre:

posle:

uspomenu iz Sokobanje:

dekupažiram jednu kutiju:

I poslednje, ali meni najdraže, je da sam rešila da se počastim sa dva Malabrigo Silkpaca klupčeta (štrenice) vune, od koje sam počela jednu maramu, ali o tome nekom drugom prilikom.

Malo drugačiji post

   Iako su štrikanje i heklanje moja prva ljubav, nisu samo igle alat koji koristim. Ruke mogu da stvore mnogo toga što glava može da smisli. Pa se tako jednog dana javila potreba u mom domu  za komodom, za mestom gde bi sklonila sve one sitnice koje nisu baš prijatne za oko, a potrebne su svakoj kući. Pošto nisam raspolagala velikom svotom novca a htela sam nešto unikatno, moj dragi je otišao i kupio daske za male pare, proračunao, isekao i sklopio komodu. Šmirglanje je oduzelo mnogo vremena, ali budući da su daske bile neobrađene, a alat za hobiste, nije loše ispalo. E onda je počela moja akcija prikupljanja ostataka pločica po komšiluku njihovo razbijanje i lepljenje i to izgleda ovako :

Zatim šmirglanje ivica pločica jer su veoma oštre kada se razbiju, fugovanje i na kraju farbanje. Presrećna kako je sve ispalo, malo me je brinula činjenica da će daske da se krive jer nije neki kvalitet. Sumnja se pokazala oprevdanom jer pošto je prošlo godinu dana od poduhvata izraženiji su neki prelazi, ali s obzirom da stoji pored izvora toplote nije preterano, a i pločice stoje, nema pucanja, ipak za sledeći put bih kupila kvalitetnije daske. Gotov proizvod izgleda ovako: 

   

Janin džemperić

Ovaj džemper sam radila od pamuka, ima mu već dva, tri meseca, tako da je vreme bilo adekvatno za pamuk. Mustra je jako zanimljiva, radi se sve iz jednog dela, na kraju se ušivaju samo rukavi, ma baš sam uživala...Mustru sam pronasla ovde http://www.garnstudio.com/lang/us/pattern.php?id=2215&lang=us , a na njihovom sajtu sam videla mnogo zanimljivih stvari, nešto sam napravila, nešto planiram za ubuduće, u svakom slučaju lepo je sve objašnjeno.

  

cvetić za cvetić

Dugo me nije bilo, s razlogom, radilo se i radilo, ali je slabo šta završeno. Mnogo ideja, malo vremena i bolne ruke od igala...ali ipak šal i kapa moje ćerkice su stigli na vreme, i ponosna vlasnica ih već nekoliko dana nosi.